Pravi unikat, animirani film koji svedoči koliko je nezamenjlivo i konstantno pravo prijateljstvo, uz to koliko je težak put do razumevanje sebe samog. Ova priča sporog ritma je osnovana na odličnom scenariju, punom ironičnog humora i osećajnosti. Uz dosta sreće Adam Eliot (Adam Elliot) uspeva da svoj kratki film od gline dopuni i transformiše u dugometražni, pokazujući impresivan talenanat, na nivou velikih animatorskih kuća, i biva nagrađen Oskarom za to.
Srećom po Adama, on je već imao većinu seta urađenog i pripremljenog od svog kratkometražnog projekta, sa sve sitnim detaljima, tako da nije morao puno vremena trošiti na samom dizajnu. Boje i osvetljenje igraju veliku ulogu u filmu, provlači se od jako jarke, do skoz crno-bele kombinacije, davajući poseban ton čitavom projektu. Ključ ovog filma ipak leži u njegovom nekonvencionalnom humoru za animirani film. Dok Piksarovi (Pixar) animirani filmovi svoj humor zasnivaju na jako dinamičnim momentima i referencama iz pop-kulture, Adam se ipak opredeljuje na mnogo simplističnije i suptilnije stvari, koje se dosta provlače u relanom životu, uglavnom ismevajući čudne navike likova u filmu. Iako većina priče jeste ismevanje likova i njihove asocionalnosti, postoje i momenti gde zaista saosećamo sa njima, i nadam brzom okretu njihove tragične situacije.
Ova intrigantna priča odvija se sredinom sedamdesetih godina, i koncentriše na "dopisnom" prijateljstvu dvoje ljudi koje deli velika kilometraža. Fascinantan momenat je što jedan od likova boluje od Aspergerovog sindroma (Asperger syndrome), stvarajući pogled u osobu koja svesno zna da bolno drugačije i mnogo radikalnije doživljava svet oko sebe, nego velika većina ljudi. Nikada ranije nisam imao priliku da u i jednom drugom projektu vidim da se o ovoj temi ovako iskreno razmatra. Sve čestitke reditelju!
Sjajan film!
No comments:
Post a Comment