Ovaj film predstavlja povratak Frensisa Forda Kopole (Francis Ford Coppola) kvalitetnoj kinematografiji, pokazivajući nam "školski" primer šta se sve može desiti kada je reditelj u punoj kontroli svih kreativnih aspekata. jednim stilski veoma potkovanim crno-belim filmom, ispraćenim sjanom atmosferom.
Dosta se oseća uticaj Federika Felinija (Federico Fellini). Pogotovo kroz operske scene visoke drame, i svih ostali delova koji suviše deluju autobiografskim da bi se pripisali slučajnosti. Da dodam, postoji i suptilan "noir" akcenat koji je kreditovan Mihai Malaimare -ovom predivnom načinu snimanja.
Kopola je sada pravi "indy", beskompromisni reditelj, i stvara utisak da ga stvarno ne interesuje Holivud i slava.
U njegovom filmu on u početku ne otkriva previše, radeći izuzetan posao čuvanja motiva, osećanja i detalja svojih likova, čuvajući ih što duže, dok nije neophodo da ih prezentuje, pomagajući samoj priči da se upotpuni.
Glavna tema ovog filma je porodica, tematika s kojom Kopola u svakom svom projektu se bavi...klasični loši odnosni, na više nivoa, provučeni kroz čudnu intimnost.
Vincent Gallo nam sjajno predstavlja krucijalnu ličnost ove priče. Pisca koji sebe osuđuje na "kreativno izgnanstvo", daleko od svoje porodice, daleko od svog brata, gde pronalazi jednu doktoricu, koju ubrzo ženi, i stvara lažni identitet sebi po imenu "Tetro".
Oštećeni i skoro bipolarni pisac, uporni i upečatljivi brat, jaka ali nesigurna žena....ovu su likovi koje Kopola fantastično realizuje, i onda da kompletira čitav rad, upliće ih u sjajnu kriptičnu priču koja je konstruisana kroz Tetrov ne završeni scenario, centriran na svome ocu, poznatom kompozitoru, koji je razdvojio njega i njegovog brata...a možda i nije!?
Ocena: 8/10
No comments:
Post a Comment