Leni - Lenny (1974)

Solidan biografski film o jednoj izuzetno interesantnoj ličnosti. Leni Brus (Lenny Bruce) je ostao upamćen kao osoba koja je revolucionalizovala smisao i sam pojam "Stand-up" komedije, omogućivši mnogim trenutnim zvezdama priliku da imaju velike karijere baveći se ovim poslom. Mnogo ljudi nije upoznato s njegovim materijalom, što je zaista šteta, on sadrži mnogo više od obične sprdnje.

Leni Brus je osoba koja je više puta neslavno uhapšena zbog korišćenja eksplicitnog govora u svojim tačkama, i vremenom je počeo sam sebe da zastupa u sudovima. Za svog života nikada nije doživeo poštovanje i popularnost koju trenutno poseduje, umro je kao jedna isfrustrirana i izmučena duša, koja je bila ispred svog vremena. Publika nije bila spremna i sposobna da prihvati njegove rasne i potitčke satire, niti njegovo ismevanje religije, koje je samo stvaralo prezir kod konzervativne Američke publike. Brus je obožavao igranje rečima, kao i krivljenje percepcije onoga što su one simbolizovale. Tendencije Brusovog eksplicitnog sadržaja nisu bile da uvredi ljude, već da ih oslobodi njihovog uštogljenog postojanja. On je naprosto obožavao efekat koji je njegov materijal imao na publiku. Prava je šteta što Lenijeve reči nisu uzele toliko maha za njegovog života, i što nije sitgao da uživa u plodovima sopstvenog rada.

 Tvorci "Lenija" su razumeli Brusa, kao i njegove nedostatke koje je posedovao kao osoba time praveći jedan iskren, mračan biografski film, koji slika portret izumčene duše. Dastin Hofman (Dustin Hoffman) , iako mu nisam fan, je apsolutno fantastičan u ovj ulozi, totalno je ubedljiv, posle svega par minuta kompletno uzima lik Lenija Brusa. Film je ispričan iz perspektive onih koji su poznavali našeg glavnog aktera. Njegove žene, tetke, menadžera. Narativ poseduje nelinearni stil, presecajući aktuelnu radnju intervjuima i segmentima Lenijevih nastupa.

"Leni" je težak film, i ne baš sjajan za pratiti. Narativ nam stalnim prekidima ne dozvoljava saživljavanje sa sudbinom glavnog junaka, ali vrlo moguće da je to bio i cilj. Leni Brus je umro u zatvoru od predoziranja heroinom 1966., a 2003. dodeljeno mu je posthumno pomilovanje od države Njujork za njegovo poslednje hapšenje 1964. za "nepristojan perfomans". Lep gest, jali edino kad bi ova odluka zaista imala vpravu rednost jeste da je bila doneta 40 godina ranije.
Sjajan biografski film.

Ocena: 7/10